Finansije i Osiguranje - Srbija

Čekajući lični stečaj

Zaduženost u Srbiji je najniža u Evropi, ali i pored te činjenice, krediti se sve teže vraćaju. Građani su manje zaduženi od firmi, ali nemaju ista prava, kao u mnogim zemljama, da proglase lični stečaj.

Prosečni dug bankama je 749 evra, gotovo 90 evra više nego pre godinu dana, ali je to i dalje najniža zaduženost u Evropi. Međutim, krediti se sve teže vraćaju. Preduzeća kasne sa ratama za 13,4 odsto kredita, preduzetnici za 11, 6 odsto.

Najmanje duguju građani koji za svega 3,3 odsto pozajmica rate ne plaćaju na vreme. U mnogim zemljama i fizička lica isto kao i firme, mogu da proglase stečaj i dogovore se sa poveriocima o reprogramiranju dugova.

Oko 114.000 kredita je u kategoriji teško naplativih što znači da se za njih ne plaćaju rate.

Od toga je oko 100 stambenih kredita, najviše onih u švajcarskim francima za koje su banke proteklih godina udvostručile marže.

"Moja rata za kredit je sada 71.000, a bila je 32.000 i to je bilo pola plate. Tu su i ostali računi. Samo je pitanje dana kada više neću moći da plaćam", kaže Maja Petrović.

U mnogim zemljama građani koji ne mogu da se izbore sa ratama i računima mogu da proglase lični stečaj i dobiju staratelja koji im pomaže da izađu iz dugova i da za nekoliko godina krenu iz početka.

Dobro i za građane i za poverioce

Mališa Đukić sa Bankarske akademije objašava da lični stečaj može da bude dobar sa stanovišta građana jer oni mogu da plate manji iznos duga, ali i za poverioce, koji u tom slučaju mogu da naplate bar deo potraživanja.

U Sloveniji je od 2008. godine stečaj proglasilo 1.500 građana, a Hrvati će to moći da učine od jeseni kada bi trebalo da usvoje zakon.

Da bi se delimično otplatili dugovi, dužniku koji proglasi stečaj prodaje se sva imovina, blokiraju mu se računi i kartice, on više ne sme da se zadužuje.

Radi pod nadzorom mentora, a od primanja mu se odbija sve, osim dela neophodnog za osnovni život.

Zoran Bohaček iz Udruženja banaka Hrvatske rekao je da se nakon ružne kazne, da ostane bez imovine, posle pet do sedam godina može početi iz početka.

U Srbiji su građani veoma revnosni u vraćanju kredita, ipak, bankari smatraju da ne bi bilo loše preventivno doneti zakon o ličnom stečaju. Međutim ni Vlada, ni Narodna banka donošenje takvog zakona nemaju, kako kažu, ni u dugoročnim planovima.